Marko Pujić iz Beograda u kojem je odrastao, poslije srednje škole, otišao je da živi na selo. Na imanju kod djeda i babe u Subotici kod Koceljeve mladi poljoprivrednik gaji krave i goveda i ne pomišlja o povratku u grad.
Sa diplomom veterinarskog tehničara, iz prijestonice je prije sedam godina došao da živi u selo. Na imanju gdje je uglavnom provodio školske raspuste, Marko gaji 50 krava i obrađuje 40 hektara zemlje.
"Svakog dana ustajem u četiri sata ujutru, ovaj posao zahteva da ste angažovani 365 dana, 24 sata dežurstva. Volim ovaj posao, volim rad sa životinjama, i volim rad uopšte na selu. I ratarenje mi je opsesija velika. Uvek mi je bila želja da budem poljoprivrednik", rekao je Marko Pujić.
Marko je nastavio posao koji je prije pola vijeka počeo njegov djeda. Na porodičnoj farmi dvije generacije složno rade, i svakog dana isporuče 1.000 litara mlijeka.
"Ne bi ni radio ovo da se nije on vratio, ja bih to odavno napustio, nego srećom vratio se, hvala Bogu, napreduje, ja mu malo pomažem i tako ide. Slažemo se ko dva brata u najbolje vreme, ne može bolje", kaže Stevan Lukić.
Student strukovne veterine, na selu je usavršio i popravku poljoprivrednih mašina.
Marko Pujić je rekao da je imao malo predznanje, oko mašina.
"Volim to. Od malih nogu sam zavoleo traktore, što se kaže, više sam bio na točkovima, nego u cipelama. Uz pomoć dedinu, on ima lepo predznanje, i par prijatelja koji su po profesiji automehaničari, uz njih sam naučio dosta", ispričao je Pujić.
Odrastao je na beogradskom asfaltu, a do kuće u Subotici dolazi poljskim putem.
Markova želja je da unaprijedi proizvodnju, a djedova da se dvadesetšestogodinji unuk što prije oženi.