U bh. entitetu Republika Srpska je oko 45.000 hektara pod pšenicom, a prosječan prinos pšenice je oko četiri tone po hektaru u zavisnosti od klimatskih faktora, nadmorske visine i kvaliteta zemljišta.
- Uzimajući u obzir ukupnu ratarsku proizvodnju u Republici Srpskoj, koja trenutno nije dovoljna da bi zadovoljili potrebe mlinsko-pekarske industrije, na osnovu podataka sa kojima raspolažemo, pored domaće proizvodnje ukazuje se potreba za uvozom ratarskih kultura da bi proizvodnja bila upotpunjena.
Veliki je značaj i neophodnost proizvodnje vlastite hrane za naše stanovništvo, što bi trebalo da bude prioritet, uz prilagođavanje kapaciteta i zemljišta za proizvodnju.
Neophodno je svakako i dodatno stimulisati i podsticati domaću proizvodnju da proizvodimo hranu u onoj količini koju je moguće proizvesti uz apsolutnu podršku za ulaganje i investiranje u kapitalne investicije, tehnološke inovacije, modernizaciju postrojenja i opreme – kazali su nam u Udruženju poljoprivrede, vodoprivrede, ribarstva, prehrambene i duvanske industrije RS-a.
Prošle godine Bosna i Hercegovina je uvezla žitarica u vrijednosti od 200 miliona KM, od čega je izdvojen 121 milion KM za pšenicu.
- Imajući u vidu da se radi o berzanskoj robi na formiranje cijena pšenice najviše utiču odnos ponude i tražnje na tržištu, kvalitet sirovine, cijena koštanja proizvodnje, cijene pšenice na berzama zemalja u okruženju.
Na kraju svakako je bitno istaći da je od velikog značaja uvezivanje i stvaranje dugoročne saradnje domaće primarne proizvodnje sa domaćom prehrambenom industrijom – podvukli su u Udruženju.