Ptičji grip je u Nemačkoj prisutan tokom cele godine, ali s jesenjom seobom ptica selica broj infekcija naglo raste. Procene pokazuju da je ove jeseni nakon izbijanja epidemija na farmama - do sada ubijeno i uklonjeno više od 400.000 kokošaka, gusaka, pataka i ćurki.

Po oceni Instituta Fridrih-Lefler (FLI), saveznog istraživačkog instituta za zdravlje životinja, širenje ptičjeg gripa među ždralovima u Nemačkoj dostiglo je - do sada neviđene razmere.

FLI je podigao procenu rizika od zaraze na „visok". Institut ne isključuje mogućnost da će epidemija dostići razmere slične onima od pre četiri godine, kada je tokom zime 2020/21 širom Nemačke moralo da bude usmrćeno više od dva miliona životinja — što je bio jedan od najtežih talasa živinske kuge do sada.

 

Uzgajivači zabrinuti - traže obavezu zatvaranja živine

Prema podacima portparolke FLI-ja, tokom ove godine zabeleženi su slučajevi zaraze na 50 farmi širom Nemačke, od čega 26 samo u oktobru. Broj životinja koje su preventivno usmrćene kreće se od 5.000 do 93.000 - po farmi.

Uzgajivači živine sada traže konkretne mere, poput uvođenja obaveznog držanja živine u zatvorenim prostorima na nivou cele zemlje. Jer, kako se ptičji grip brzo širi rastu i strahovi od ekonomskih gubitaka.

„Najveći prioritet mora biti sprečavanje širenja virusa, zaštita živine i izbegavanje štete", rekao je Georg Hajtlinder iz pokrajinskog udruženja živinarske industrije Baden-Virtemberg. On je zatražio uvođenje takozvane „naredbe o zatvaranju živine", što bi značilo da se živina iz slobodnog uzgoja mora držati u zatvorenim objektima.

Raste zabrinutost zbog mogućih nestašica živinskog mesa i jaja

Centralno udruženje nemačke živinarske industrije (ZDG) već upozorava na moguće nestašice jaja i živinskog mesa ukoliko se virus ptičjeg gripa ne suzbije na vreme.

„Potrebna nam je rasprava o strategijama vakcinacije, usklađivanje propisa o zaraznim bolestima životinja na nivou EU i jasnoća u međunarodnoj trgovini", rekao je predsednik ZDG-a Hans-Peter Goldnik za medije.

Trenutno druge države još uvek odbijaju da uvoze proizvode dobijene od vakcinisane živine.

 

 

Ako živinska kuga nastavi da se širi, a vlasti ne preduzmu protivmere, razmere zaraze i šteta mogle bi postati toliko velike da bi došlo do nestašica jaja i mesa, upozorava portparol udruženja. Za sada, međutim, taj nivo još nije dostignut.

Krive su ptice selice - ove godine ždralovi

Ptičji grip, poznat i kao živinska kuga, veoma je zarazna infektivna bolest koja kod brojnih vrsta ptica i živine često ima smrtonosan ishod. Zaražene divlje ptice koje na putu ka zimovalištima na jugu prave pauze - smatraju se glavnim prenosiocima ptičjeg gripa.

U populacijama divljih ptica, najznačajniji izvori zaraze verovatno su patke, jer one često samo prenose virus, a retko oboljevaju. Međutim, u osnovi svaka zaražena ptica može da prenese virus na druge.

Ove godine najviše su pogođeni ždralovi, ali je visoko zarazni virus tipa H5N1 potvrđen i kod drugih vrsta, poput divljih gusaka i pataka.

 

 

Novi slučajevi i dalje pristižu a to će, verovatno, potrajati, jer - vrhunac seobe ptica tek predstoji.

Kao u horor filmu

Ždralovi oboleli od ptičjeg gripa umiru kao muve, padaju s neba, ponekad pravo pred noge ljudima. Na nivou cele Nemačke, broj mrtvih ždralova popeo se na više od 2.000.

Najgore je na severoistoku Nemačke, u području ribnjaka kod Linuma u Brandenburgu, gde se nalazi najveće odmaralište ovih ptica u Evropi.

Do subote popodne tamo je pokupljeno 1500 mrtvih ptica.

„To je zaista neuobičajeno", rekla je Krista Kin, predsednica Instituta Fridrih Lefler. Kako je objasnila, to verovatno ima veze s vremenom seobe, vremenskim uslovima i migracionim rutama ptica.

„Situacija je dramatična. Kao da smo u lošem horor filmu", rekao je Matijas Peršal, gradonačelnik Ferbelina u čijoj blizini se nalazi jezero.

 

 

A tamošnji okružni načelnik, Rald Rajnhart rekao je za medije: „Proizvođačima u regionu uvedene su zabrane trgovine. Dakle, ni jaja ni mesni proizvodi ne smeju da idu u prodaju".

Rajnhart je trenutnu situaciju opisao kao „depresivnu". Dobrovoljni pomagači na terenu su nemoćni — skupljanje mrtvih ptica ne izaziva samo fizičku iscrpljenost, već predstavlja i ozbiljno psihološko opterećenje.

Mrtve ptice skupljaju dobrovoljci— uglavnom u zaštitnim odelima. I to s dobrim razlogom. Za sada virus uglavnom ne uspeva direktno da pređe sa životinje na čoveka.

Ipak, 2024. u SAD je bilo ljudi koji su se zarazili ptičjim gripom. Tada su krave s jedne farme mleka bile posrednici. Radnici su imali povišenu temperaturu, kašalj, poteškoće s disanjem, ali i dijareju i povraćanje.

 

 

Da li postoji opasnost za ljude?

Virus H5N1 u osnovi je specijalizovan za receptore u disajnim putevima i crevima ptica. Isti takvi receptori otkriveni su i u vimenu goveda. U ljudskim disajnim putevima, međutim, ima veoma malo receptora koji odgovaraju virusu H5N1, zbog čega su infekcije kod ljudi do sada bile izuzetno retke.

Prema izveštaju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) iz jula 2025. „povremeno je dolazilo do prenosa sa životinje na čoveka, ali nije zabeležen prenos među ljudima. Ptičji grip može preći na čoveka uglavnom na dva načina: putem direktnog kontakta sa zaraženim životinjama i preko kontaminirane okoline."

 

 

Već postoje vakcine protiv ptičjeg gripa (influence A/H5N1) za ljude — ali one nisu namenjene široj populaciji, već pre svega rizičnim grupama, poput veterinara, radnika na živinarskim farmama i naučnika koji dolaze u blizak kontakt sa životinjama.

Veštačka inteligencija može da predvidi talase zaraze

Istraživači sa Univerziteta u Hajdelbergu razvili su model veštačke inteligencije koji sa velikom tačnošću predviđa obrasce izbijanja ptičijeg gripa u Evropi.

Regionalna žarišta mogu se predvideti uz pomoć lokalnih faktora kao što su sezonska temperatura, godišnji indeks vode i vegetacije ili podaci o gustini životinja. Ovakav model i ciljana prikupljanja podataka mogli bi doprineti proaktivnim merama prevencije.

U publikaciji objavljenoj u časopisu „Nature", naučnici objašnjavaju da je model treniran na podacima o izbijanjima ptičjeg gripa zabeleženim u Evropi između 2006. i 2021. godine.